Kradljivac
"Evo jedne male cinjenice - Umrecete!" (M. Zusak "Kradljivica knjiga") Ljubav je cudo... Kao i zivot... Srecan sam sto sam se oslobodio cinjenice da je sve pocelo da prerasta u bol... I svestan sam da ovo sto Vam pisem veceras mozda necu misliti sutra... I kako mi rece jedna prijateljica danas... Mozes, kao u Hari Poteru, biti normalan ili carobnjak... Ja sam se odlucio za ovo drugo... I vise mi nije vazno hocu li izdrzati... Vazno mi je voleti... I zato... dok "mala cinjenica" ne promeni moje stanje... krascu i otimacu... svaki trenutak ovoga sto se zove zivot... i bicu zaljubljen i voleti...
Gomila (nikada zavrseno, a pre kraja)
Gomila razbacanih stvari po mojoj sobi... Odeca, knjige, stari (vec davno procitani) casopisi... Podseca me na haos u mojoj glavi... Gledam te neraspolozenu... I cutim... Tako bih te zagrlio i sklonio od svega u ovom trenutku... Tako bih zeleo da smo negde daleko... Na nekom pustom ostrvu... Nasmejani i zadovoljni... Zapravo mi smo u mojoj haoticnoj sobi... I ti cutis... Gledamo jedno u drugo bez reci... Sa nekim poluosmehom... Samo oci pokusavaju da proniknu u misli onog drugog... Proci ce dan i duboko cu zagaziti u noc i dalje razmisljajuci sta je izazvalo tugu u tebi... Cak i kad, konacno, legnem tvoje tuzne oci ostace u mojim mislima... I sanjacu te... Sanjacu te kako se smejes... Na pustom ostrvu... Ili cak na buvljaku... S njim... Samnom... Vise mi nije vazno ni gde ni s kim... Samo da vidim tvoj osmeh... I sjaj i srecu u tvojim zelenim ocima...
Neveni iz NS, a sve povodom slucaja trazenja duhovitog i sar(a)mantnog
Nekada davno... Jako davno... Iza sedam mora, sedam gora, brda i dolina zivese jedna princeza... Trazila je svuda po svetu duhovitog i sarmantnog muskarca, ali avaj ne nadje ga!!! Kao sto znas vrli citaoce princeze su cudo i ona nije odustajala... Cak je jednom pokusala da spava na zrnu graska, ali to je vec neka druga prica... Elem, problem bese sto je sve bajka pa cak i cinjenica da postoje duhoviti i sarmantni muskarci... I ako cemo iskreno... Iza sedam mora, sedam gora, brda i dolina obicno se moze nabasati na kakovog zmaja, eventualno viteza (krvolocnog, burne proslosti i sumnjivog finansijskog stanja) i... I to je sve... I sta sad pitas se ti, predobri i preposteni, vrli citaoce moj... Realno, a i ukratko receno, sve se svodi na dvorske lude! Ali princeze to retko vide i zive u zabludi vec vekovima, a Boga mi i stolecima, unazad... I tako se nezasluzeno i politicki nepricipijelno ugasio jedan esnaf... Od dvorskih luda ostalo je nesto malo potomaka koji u dokolici jos uvek zabavljaju svoju decu i eventualno ucestvuju na pokojoj seoskoj zabavi... A princeze i dalje traze... I cekaju... Cekaju da bajka pocne sa... Nekada davno... Jako davno... Iza sedam mora, sedam gora, brda i dolina zivese jedna princeza... Trazila je svuda po svetu duhovitog i sarmantnog muskarca, i gle cuda - nadje ga!!!
Laku noc Bu
Svemu dodje kraj... I iako sam ga ocekivao i osecao... Sve jace i sve bolnije... Iznenadio me je... I bio je tako cudan... I tako neobican... I ne izlazi mi iz glave... A u glavi konfuzija... I samo u momentima proleti tuga... Proleti praznina... Proleti neka pateticna pragmaticnost... A onda povratak na rastanak... Kafa iz tegle na brdascu... Blesavo cavrljanje kao da se nista ne dogadja... Moji pokusaji da budem duhovit... Njeni osmesi... I olaksanje sto joj ne otezavam odlazak... A ja glumim muskarca... I pricamo i dalje o nekim filmovima, o nekim knjigama, o necemu tako obicnom i tako prozaicnom... I krecemo zajedno kao i obicno samo sto ja sad brojim korake... I nadam se da necemo nikad stici do njene zgrade... Rastajemo se bez reci... Ja nastavljam i saljem joj kratki sms "Laku noc Bu..." ... I odlazim ne osvrcuci se...
http://www.youtube.com/watch?v=c3OeI4GKzX4
Zabranjena ljubav
Zabranjena ljubav ima svoja pravila ponasanja... Ona ima svog, pravog, muskarca... Ima svoj mir sa njim... Ima sigurnost... I ljubav... I da... Ima mene... Neodgovorno spadalo koje je zasmejava... Cudaka koji od sitnica ume da napravi nesto veliko... Ljubavnika koji uziva i pruza uzivanje... A ipak vetropira koji je kao dasak vetra u ove vruce dane... Donese radost na tren, a onda nestane... I onda treba biti realan... Ne dozvoliti sebi da joj priznas da je volis... Da je zelis za ceo zivot... A onda nastupa ponos... Jer je isuvise volim da bih joj razorio zivot...
Iluzija
Ustao sam sa osmehom... Danas mi je jako dobro... Super sam... Osecam da mogu da promenim ceo svet... Prosto ne mogu da izrazim koliko imam snage... Mnogo sam jak... Sta bre jak... Najaci... I onda sedam na krevet... Nasmejem se kiselo... i kazem sam sebi "Ma koga bre zajebavas budalo???"
O Sekspiru i sinusima...
Polako pocinjem u svom pogledu da prepoznajem bolest... Gledam te kako spavas... I gledam te kako tesko dises... I pravim grimase kao da cu saucestvujuci u tvom bolu preuzeti deo istog na sebe... Kao da cu svojim "bedastim" pogledom uspeti da pobedim tvoje proklete sinuse i kao pravi superheroj spasti te od posasti... I onda se nerviram i trazim nacin da budem "drustveno koristan"... I vec psihoticno zamisljam sebe sa nadprirodnim svojstvima... A ti i dalje spavas... I ispod kapaka osecam tvoj san... Tvoj osmeh lebdi dok me dodirujes i bolna grimasa uskace kada pokusas da dodjes do vazduha... Razmisljam skoro panicno sta uciniti... I kroz glavu prolecu sve velike ljubavi ovoga sveta... I zivoti, i ruke, i srca... I sve sto je coveku najvrednije na svetu, a spremni smo zrtvovati za najdrazu osobu... I crvenim se odjednom... Crvenim od stida... Jer ovoga momenta zelim da ti poklonim svoje sinuse i osecam se strasno glupo... I pitam se sta bi uradila Julija da joj je Romeo ponudio na poklon svoje sinuse... I da li bi i tada to bilo Sekspirovo remek delo? I skidam graske znoja sa svoga cela i gledam tvoje lice koje je blazeno jer konacno imas vazduha... I uspevam sebe da nateram da tiho izgovorim... "Boze uzmi moje sinuse i spasi je muka"...
Koliko?
Koliko sam se promenio? Koliko mi znači vreme sa tobom? Koliko sam, zapravo, nezgrapan i nespretan kada sam sa tobom? Koliko će mi trebati vremena da shvatim da si sa njim? Koliko mi nedostaješ od momenta kada se vrata zatvore za tobom? Koliko mogu da izdržim ovako? Koliko mogu da gledam u tvoje lice, u tvoj osmeh, tvoju kosu? Koliko mogu da te želim ludački i strasno? Koliko još mogu trpeti bol kada krenem ka telefonu, a znam da ne smem da te zovem? Koliko ću te puta još sanjati? Koliko može biti dugačak dan bez tebe? Koliko? Koliko? Koliko? Koliko se još pitanja roji u mojoj glavi? I koliko odgovora koji nedostaju...
Noch einmal
Sedimo i pricamo... Pijuckamo lagano pivo... Smejemo se... Razumemo se... Mogli bi da budemo najbolji ortaci... "Sacujem" ga diskretno... Pokusavam da mu nadjem manu, a ne mogu... U poslednjem momentu hvatam se za slamku... Mladji je i jos uvek je naivan... I odjednom jedna od njegovih najvecih prednosti (ako ne zalazimo u intimne detalje) postaje najveca mana... Zadovoljno ispijam gutljaj piva... Njegovo lice se krece... On izgovara reci, ali ja ih ne cujem... Pratim njegove usne zanesene u raspravu i njisem svoju glavu potvrdno... Pametan je covek, mogu mu verovati na nevidjeno... Ionako mislim u ovom trenutku samo na tebe... Ti sedis nemo pored njega i s vremena na vreme uputis mi pogled... Hvatam tvoj pogled i zlobno se smesim... Odjednom osecam da sam ja gospodar situacije i potpuno neprirodno se ponasam... Glasan sam... Ne dozvoljavam oponiranje... I mislim da sam frajer... Tada ti trazis kremu za ruke od N. Ona je nema, a on mrtav hladan, k'o iz topa pita te da ode do Maxija da ti je kupi... I mada bih bio spreman da uradim isto, shvatam da je poentirao... Shvatam da sam ostao na pogresnoj strani terena... Shvatam gde mi je mesto... I pogledam te jos jednom... Oci ti sjaje... Kosa ti je raspustena... Divlje... Seksi... I zelim te u tom momentu ludacki... zatvaram oci na momenat... Okrecem se ka njemu, nasmesim se blago, klimnem jos jednom potvrdno i iz njegovih usta pokulja glas... Kazem:" Izvini... Moze jos jedno pivo?"...
Savrsenstvo bez mane
Pogledao sam u nove cipele i samozadovoljno rekao: "Cipele su savrsene!"... Pogledala je u mene i samozadovoljno replicirala: "Savrsene cipele za savrsenog muskarca koje mu je izabrala savrsena zena!..." "Boze, kako je u pravu!" - pomislih bez imalo lazne skromnosti... :))
Vise od dve recenice
Ja bio. Ona bila. Ona otisla. Ja otisao. Nista. Stefan 100% siguran.
Pravda za S.
Odbijam da prihvatim!!! Ne prihvatam!!! Necu!!! I ne mogu da verujem da ja imam predrasudu/stereotip!!! Pa ako su dvoje ljudi u vezi, a vise od 6 meseci nisu vodili ljubav kako je to normalno??? E neka mi neko objasni to, a da ja mogu da razumem, i idem odmah u manastir... A dotle... Dotle zahtevam da se nizepotpisani, gorenavedeni, oslobodi svih optuzbi i donese presuda u ime naroda "NIJE KRIV"!!!
Prokleti ponos
Definitivno bih voleo da si sad tu... Pored mene... Da mogu da te zagrlim... Da pricamo neke bezvezne stvari... Da se smejemo... Pijuckamo vino... I uzivamo... Ili bar da mogu da te pozovem... Da cujem tvoj glas... Da te nesto pitam "vrlo vazno"... Da znam da si dobro... I da jednostavno zadovoljim svoju dusu... Da uzmem onu minimalnu, dnevnu, dozu tebe kako bih izdrzao do sledeceg dana... A nista od toga nije moguce... I sad lezim i kuckam ovu glupavu pricu i razmisljam sto je sve ovako... I iskreno, nemam odgovora... A nemam ni snage... Da potrazim odgovor... Umor je sve jaci... I samoca sve oholija... I... "Iako nije važno stići, nego krenuti i cilj je samo izlika slabima, volio bih doći kamo sam pošao i naći što sam tražio... Zvonimir Golob"
Pogled ka vratima
Sedim u P... Sam i zamisljen... Bolesna si... Lezis kod kuce, a ja nesmem da te obidjem... Mislim na tvoj osmeh... Mislim na onaj tvoj pokret glavom kad ti se kosa zanosno zatrese... Mislim na tvoje usne... Mislim na tvoje prelepe, zelene, oci... Mislim na to kako bi bilo lepo da se sad pojavis... I iako znam da je to nemoguce, besomucno gledam ka vratima... I iscekujem...
Jedna druga zena
Danas sam konacno shvatio da je gotovo... Gledao sam je i video jednu drugu zenu... I sve ono, i lepo i ruzno, bilo je odjednom daleko iza nas... Sedeli smo i pricali kao dva najbolja prijatelja... I ona se smejala... Uzivala u hladnoj moki... S odusevljenjem pricala o nastupajucem Beer Festu... Mrstila se dok mi je pricala o jednom idiotu sa posla... i veselila se odlasku na more sa drugaricom... Ja sam bio ozbiljan i zamisljen... I mislio sam samo na to koliko je bila nesrecna dok je bila samnom i koliko je ponekad potrebno biti priseban i shvatiti sta se dogadja... I bilo mi je zao... Iskreno... Jer shvatio sam da me je prerasla... i postao sam svestan da je njoj potreban neko miran i tih... Neko ko je tvrd i jak... Neko ko je stabilan... Zapravo muskarac kakvog zene zamisljaju i o kome mastaju... Odjednom primetila je moju zamisljenost i tiho rekla:"Moja se osecanja prema tebi nisu promenila..." Nasmesio sam se... Ustvari pokusao sam da se nasmesim... Jer u tom trenutku verovao sam u te reci... A opet znao sam da sam ja tek lepa, zanimljiva, igracka... Muskarac koji traje do momenta dok zena ne shvati da su energija i emocije prave i da se takav muskarac nece nikad promeniti... Muskarac kojeg je uvek dobro imati uz sebe, ali ne i muskarac sa kojim se zivi... Muskarac s kojim se mozes zabaviti, ali ne i ozbiljno nesto poceti... I povukao sam osmeh sa lica... Pogledao je jos jednom... A onda smo oboje ustali i otisli svako na svoju stranu...