Petak, Jul 27, 2012
O Sekspiru i sinusima...
Polako pocinjem u svom pogledu da prepoznajem bolest... Gledam te kako spavas... I gledam te kako tesko dises... I pravim grimase kao da cu saucestvujuci u tvom bolu preuzeti deo istog na sebe... Kao da cu svojim "bedastim" pogledom uspeti da pobedim tvoje proklete sinuse i kao pravi superheroj spasti te od posasti... I onda se nerviram i trazim nacin da budem "drustveno koristan"... I vec psihoticno zamisljam sebe sa nadprirodnim svojstvima... A ti i dalje spavas... I ispod kapaka osecam tvoj san... Tvoj osmeh lebdi dok me dodirujes i bolna grimasa uskace kada pokusas da dodjes do vazduha... Razmisljam skoro panicno sta uciniti... I kroz glavu prolecu sve velike ljubavi ovoga sveta... I zivoti, i ruke, i srca... I sve sto je coveku najvrednije na svetu, a spremni smo zrtvovati za najdrazu osobu... I crvenim se odjednom... Crvenim od stida... Jer ovoga momenta zelim da ti poklonim svoje sinuse i osecam se strasno glupo... I pitam se sta bi uradila Julija da joj je Romeo ponudio na poklon svoje sinuse... I da li bi i tada to bilo Sekspirovo remek delo? I skidam graske znoja sa svoga cela i gledam tvoje lice koje je blazeno jer konacno imas vazduha... I uspevam sebe da nateram da tiho izgovorim... "Boze uzmi moje sinuse i spasi je muka"...