Citat
- U sebi nosim veoma duboku tugu, rekao je
- Da li si pokusao da se molis?
- Do izvesnog stepena. Ali to nije dovoljno. Napustila me je jedna zena.
- Sta je bio tvoj udeo?
Pitanje ga je zbunilo. Pokusao je da sabere misli.
- Previse sam otvorio srce, rekao je.
Peter Heg, Tiha devojcica
Igra
Primetila je da je gledam... osmehujem se... crne uske naocare... skida ih lagano... oblizuje usne (naizgled nemarno)... pogleda me nadmeno... osmeh na mom licu i dalje... znam da sam je privukao... uporno gledam u njene duge, jake noge... njene zelene japanke me non stop izazivaju... napadno lakirani nokti odskacu od njih... pitam se u momentu da li je cilj bio izazvati shok ovim kontrastom ili je sve samo deo necega sto se zove 'Pink filozofija'... kao da oseca o cemu mislim ponovo skrece pogled ka meni... gricka naocare... mobilni joj zvoni... prebacila je nogu preko noge i lagano je klacka... hipnotisan sam... zelim je... trgnem se uplaseno kao da moze da primeti moju uznemirenost... razgovor je zavrsen... zaklapa svoj mobilni i pogled joj se fokusira na meni... okrece se telom ... izazovno siri noge... naginje se... ruke na kolenima... podize nogu i japanka joj stoji na vrhu prstiju... uzivam u ovoj igri... pomislim na cas kako mora smesno da uzgledam... uozbiljio sam se u momentu... cim je to videla zaustavlja se... zove konobara... placa i ustaje... lagano... naginje svoju zadnjicu ne bi li, gle slucaja, obrisala nesto na vrhu njenih noznih prstiju... krece uzdignute glave... cvrsta koraka... prelazi dva-tri metra a onda zastaje... okrene se i posalje mi poljubac... nasmesim se... gledam kako poskakuje na svojim 'japankicama' i sklapam oci... sad se vec ozbiljno smejem sam sebi...
Cinjenicno stanje
Postoji jedna zena koja me jos uvek voli... Postoji jedna zena kojoj trebam... Postoji jedna zena koja me iscekuje... I postoji jedna zena koju ja volim... Izmedju jave i sna... Izmedju svog tog galimatijasa... Izmedju necega i nicega... Krecem se kao mesecar i trazim se... Ah da... Sitnica samo... Zena koju ja volim ne voli mene...
Nenormalno cudan
Rekao sam MM da je cudna... Nasmejala se.. Slatko kako samo ona ume... I odgovorila... "Ja sam normalno cudna... A ti si nenormalno cudan!"... Pricam D. danas o tome... I ona se smeje... Kaze... "Da ti jesi nenormalno cudan... Pozitivno, nenormalno, cudan!"... I smeje se i dalje... A ja gledam u plafon... I pitam se kada cu nekome biti normalan...
Hrsuz
Voleo bih da te poslusam... ali znam da nece biti tako... citavog zivota sam plivao u suprotnom smeru i bojim se da cu tako i nastaviti... uvek sam sanjao o zvezdama... i uvek je ova planeta bila mala za mene... prkositi reci nije samo ludost vec i potreba ostati covekom... ostati nesavrsen... imati vece srce nego razum... i biti poseban... pa makar i na jedan ovako cudno sasav nacin...
Pismo
Ovo je pismo. Ljudi pričaju da se ovaj vid komunikacije koristio davnih dana... Njime su se izrazavala osecanja, raspolozenje i stosta jos... Nekad su bila ozbiljna, a nekad vesela... U medjuvremenu su se desile neke stvari pa pisama nema ili ih je mnogooo manje... Zapravo, hteo sam da ti kazem da mi trebas, da te volim, da zelim da vratim vreme... Vreme kada smo bili zajedno... Kada smo razgovarali drugacije, kada smo ziveli drugacije, kada smo se voleli... Izvini, malko me „ufatile suze“... Zato sam zeleo da ti napisem ovo pismo... Nisam nasao nikakvo penkalo pa koristim kompjuter, ali ipak ima neceg u tome liznuti kovertu, zatvoriti je i pomisliti na onoga kome saljes. Izgleda da su to stvarno bila vremena... Volim te.
(koverta je jos uvek u unutrasnjem dzepu jakne... vredi li joj ovo poslati?)
Tihi muskarac
Dobro... Znam da sam dosadan... Te mislim na nju... Te tesko mi je zato patim... I sve ostalo... Ajd sad... Recimo nisam mislio na nju... Nego samo onako sam setao ulicama grada Cikaga... I tek tako mi doslo... Pametan momak... Svasta mi pada na pamet tek tako... Elem... Shvatio sam da je to sto je ne vidim... To sto je ne cujem... To sto me ne zeli... To sto me ne voli... Da je sve to zapravo nevazno... I da je moja ljubav... Da je moja patnja... Moja zelja... Zapravo ono sto se zove tiha ljubav... I tisina koju nosim svakodnevno sa sobom je moja opsesija... I moja bolest... I sad... OK... Znam da cu se izleciti... Kad tad... I znam da vreme jede sve... I znam da se preokreti desavaju samo u petparackim romanima... Ali ja se i dalje nadam... I dalje je volim... I dalje pristajem da budem tihi muskarac...
Quilty at charged
Sedimo i razgovaramo opusteno... Dva stranca... Jedan zaljubljen... Drugi, fucking, milosrdan... I jbg... Opet suze dok razmisljam o tome... Ali sam zato veliki frajer pred tobom... Miran... Razlozan... cak uspevam u pojedinim momentima i da se nasmejem... Onako vragolasto kako umem... Onako bezobrazno kako sam cinio godinama... I shvatam da se racun kad tad mora naplatiti... I shvatam da zapravo placam cenu boli svih zena koje sam povredio... I suze nestaju... Kriv po optuzbi!!!
Ljubavni slucaj sluzbenika strane firme
Psihicka bol... Patnja... Depresija... Kockanje... Alkohol... Sveopsta konfuzija... A sve zbog toga sto me ne voli... Iliti zapravo ljubav je u pitanju... OK... nesrecna ljubav... Ah, da... Poenta je u ljubavi... da li je to neko spomenuo da je ljubav lepa?
Hvalospjev
Na XI konkursu, izdavacke kuce "Alma", za najkracu kratku pricu – „O malim i velikim stvarima“ prica "Izuzetno glup san" uvrstena je u zbornik najlepših ostvarenja. 
http://www.alma.rs/lib/lib.html#omalim
IZUZETNO GLUP SAN
Sanjao sam te sinoc... Bila si sva u belom... I bila si nasmejana... On je bio kraj tebe... Svecan... Zadovoljan... Nasmejan... Ja sam bio hiljadama kilometara daleko... Plakao sam...
Gubavac
Cuda se desavaju... ali ne meni... Ne mogu vise... Jos jedan pokusaj je propao... I M. me je otkacila danas sto me je ozbiljno zabrinulo...(a video sam i sam da to ne ide) K. nije htela da izadje...(a nadao sam se... i pomislio da ce veceras biti to vece kada cemo se ipak pronaci... mada je to vise kategorija nemoguceg)... Mis Di ionako nigde ne ide, a narocito ne kod mene... (ni sam ne znam zasto jos uvek nesto pokusavamo... i zasto jos uvek glumim frajera kod nje)... DR. se ne javlja i ne pamtim od kad... (valjda ne zeli vise da bude usputna prica za seksualno praznjenje)... J. nisam ni zvao, ako cemo posteno... (a sta bih na kraju i dobio da sam je zvao) D.? (O njoj i da ne pricam... Muka mi je vec od tegobe koju osecam zbog nje... I opet gluposti pravim...) I nesto mislim... Gubav li sam? Jesam li stvarno toliko tezak da me niko nece? I sta da uradim da se stvari promene? Da mogu da volim nekog... I da taj neko voli mene... A ljubavi mi treba... hitno i na tone... Ili cu odlepiti ... Ili cu se samo polomiti na pola... I ugasiti... Sto, ako cemo zapravo, i nije losa ideja... Jer ovo vise nije zivot...
Ton! ... Ide!...
Slusam Robija Vilijamsa "She is the one"... I vristi mi se... Video sam je danas... Posle desetak dana... Namignula mi je pri odlasku... I opet se sve vratilo... I nema tih govana koje mogu da zajebu nesrecnu ljubav... A onda mi kazu da je to najlepsi osecaj... Biti zaljubljen... Serem im se u ton film!!!
Gde su mladi tu je i sega
(Ja njoj)
Ovo prosledjujem svima, pošto je meni definitivno pomoglo.
Dok prolazimo kroz sve što nam život priredjuje, neophodno je da imamo neki svoj kutak mira.
Ja sam postupio po jednostavnom savetu koji sam pročitao u jednom članku, i napokon našao svoj unutrašnji mir.
U članku je pisalo:"Da biste postigli unutrašnji mir, morate završiti sve stvari koje ste započeli."
Onda sam pogledao po kući i video sve stvari koje sam započeo, a nisam završio...
I pre nego što sam jutros krenuo, dovršio sam flašu crvenog vina, flašu pelinkovca, flašu rakije, kutiju bensedina, štanglu čokolade i dopola popušeni džoint.
Osecam se FENOMENALNO!
(onda ona meni)
Poštovani,
Ako sam dobro razumela, ključ za unutrašnji mir je oproštaj od unutrašnjih organa….
Vrlo zanimljiv pristup.
Whatever…sreća je individualna stvar i ko smo mi da sudimo.
Ostaje samo pitanje da li bi za ovakav odlazak u kutak mira voljenoj osobi poželeli srećan put?
SMS terapija
(od mene za T.) Here a come again... I mrzim sebe zbog toga... I hajde sad, pametnija si... Kako da je izbacim iz glave??? I dokle ce boleti? I izvini sto te davim, ali nemam trenutno koga da pitam... Osim ako izuzmem Miss Pragmaticnu, a ona ce da mi jebe mater...
(od T. meni) Da je izbaciš iz glave, nećeš moći dugo, dugo! A to se zove: ljubav! A boleće i to dugo, a to se zove: voleti. A leči se jedino sa nekom drugom. To je teško, znam...ali...kako drugačije. Sve te razumem. I ja to tako preživljam.
Eto bas zato
Zato sto znam da si bolesna... A voleo bih da znam kako ti je... I zato sto mi se motas stalno po mislima... I zato sto mi jos uvek nije jasno... I da... Zato sto, na kraju krajeva, jesam sujetan... A i bolesno zaljubljen... I zato sto te jos uvek zelim... I zato sto te jos uvek volim... I zato sto bezim, a ne mogu pobeci... I zato sto ne zelim da znas koliko mi je i dalje tesko... Zato ne zelim da te vidjam... I zato te ne zovem...