Uzasi promiskuiteta
Gledam je kako spava... Pravim kafu i vracam se u sobu... Ona i dalje spava... Gledam njeno lice i iscekujem da otvori oci... Priblizim se i poljubim joj nezno obraz... Sapnem tiho na uvo :"Budjenje"... Bez imalo grize savesti ona i dalje spava... Dobro znam da necu stici na vreme na posao... Dobro znam da cu opet lagati o nekoj imaginarnoj guzvi... Dobro znam da nema niceg lepseg od jutarnjeg gledanja u njeno lice... O uzasi promiskuiteta!!!
Znam, znas...
Znam, znas...da je to taj osecaj kad zelis nesto da izbacis iz sebe, da kazes punim ustima, a haos je u glavi i ti samo cutis i uzdises. Onda dobijes sms i citas ga po sto puta, i cutis i uzdises. Onda se rasplaces pa stanes i opet cutis i uzdises. Znam, znas... da nikada vise nece biti isto, ali to je cena pobede imaginacije nad inteligencijom. Ako mislis da mi je lako pomiriti se sa cinjenicama varas se. Pomisao na tvoje usne pune pozude i moje srce koje lupa 5000 na sat, pomisao na nesto sto cinim, a sramota me je jer je to prevara...okrece moj stomak do ludackog bola. Znam, znas... da nikada vise nece biti isto, i da se vise nikad necemo poljubiti, ali ce vecno ostati secanje na nesto sto malo ljudi uspe i da sanja. Ja ti jesam prijatelj i ti jesi prijatelj meni i to je neoborivo, i ovo bi se dogodilo kad tad jer smo oboje to zeleli i potajno mislili o tome. Na kraju krajeva... i to je bilo apsolutno u redu samo se nismo uspeli odupreti necemu sto je jace od svega pa i od razuma... Znam, znas...
Neverica
zaustavila si moje vreme! zaustavila si moj zivot! lebdim van vremena i prostora... opijen... ne mogu da verujem da si toliko luda... ne mogu da verujem da si toliko zaljubljena... ne mogu da verujem ... ne mogu da verujem... po stoti put ne mogu da verujem...cinis strasna cuda u mojoj glavi...ovo nije dobro...pokusavam da napisem nesto vise ali ne ide...
Hetafe-Valensija
Subota. Jutro. Kisa. Dugo spavanje.
Velika kafa sa mlekom. Jos jedna. Valjanje po krevetu.
Nesto sto vremenski ne odgovara ni dorucku ni rucku.
Par poslovnih razgovora. Sredio Djoletu PC.
Net. Popio caj. Pokusao da napisem nesto.
Odustao. Resio da pruzim sto zesci otpor sitnim nikotinskim strastima. Alal vera domacina! Mrak.
Zaspao sat vremena!!!!! Ustao. Vecerao. Skockao si
multivitamin. Zeljan slatkog. Pahuljice sa
cokoladnim mlekom. Mmmmm... Pogled pada na stomak. Od
ponedeljka sam na dijeti!!! Hetafe-Valensija. Cekanje nedelje...
Mrznja
nemam pojma da li si cula za onog strumfa sto mrzi sve... mrzim tvoj optimizimam (osmehni se)... mrzim tvoj defetizam(doci ce vreme kad ni to neces moci)... mrzim sebe... mrzim danasnji dan... mrzim to sto cu morati da se kezecim austrijancima u narednih nedelju dana... mrzim to sto svi misle da su njihovi problemi najveci... mrzim zato sto mi je ostalo samo da mrzim... a to najvise mrzim... jer nisam takav.. jer sam umoran od svega... jer mi je muka od svega... i samo bi da spavam... i izvini... znam da ti nisi adresa za istresanje... ali naisla si... i tu si... i jbg... tvoj izbor...
58
Brojim... Pedeset i sesti put krisom gledam u mobilni... Jos uvek nema poruke od nje... Pedeset i sedmi put...
Opsiran izvestaj sa godisnjeg odmora
Prvi dan: spavao
Drugi dan: spavao
Treci dan: spavao
Cetvrti dan: spavao
Peti dan: spavao
Kutak za poetski trenutak
voleo bih ove noci da stisam nemire tvoje duse, da te zagrlim nezno i da cutim sa tobom. voleo bih da pustimo misli da idu lagano, da mislim da je zivot lep, da bajke ipak postoje, da ce doci neko lepse vreme...
voleo bih da mogu da sedim sa tobom kraj reke, da slusam vodu kako mirno tece, da pricamo neke smesne price, da pijemo neko dobro vino, da...
voleo bih da te pogledam u oci i saznam sta se duboko u njima krije, da cuteci razumem te uvek, da bez reci ispricam ti pricu...
negde daleko, u sumornoj tami, gledam u daljinu koja kraja nema. posmatram svoj zivot, posmatram tvoj zivot, kroz tamu koja je sve dalja...
zivot nije bajka, ali andjeli postoje. moj andjeo negde veceras...sutra...uvek...
Homo sum...
malo... nervozan sam... i bezim od depresije u san...
kao u klopci...
kao ranjena zivotinja na ivici zivota,
koja zeli da zivi...
kao lav u kavezu...
tako mi je...
Vezbanje engleskog
sometime... somewhere... beetwen somewhere and nowhere... between waking and sleeping.... like a mirage.... as unreal love... as a breeze... here I am...
Medjunozje
lezao sam u njenom medjunozju, a ona je plakala kao malo dete.... suze su padale po meni, a ja nisam znao sta da radim... nisam mogao da poverujem da je ona stvarno zaljubljena u mene.... pili smo vino i plakali zajedno... mrzeo sam momenat kada sam joj rekao da sam se zaljubio u nju... onda je zazvonio telefon... i zvala je ona koja misli da me voli... ona koja ima problema sa sobom... sa svojom decom... sa svojim zivotom... ona koja bi da me voli, a ne moze... ona koju sam nekad voleo... nekad... jer ne mogu vise... ne mogu da se borim sa svim njenim sranjima... ne mogu vise da budem neciji taoc... od toga sam pobegao.... i nastavio sam da lezim u medjunozju druge zene... zene koja vapi zamnom, a ja cutim... cutim jer znam da nisam za nju... nisam nizakoga... i zato ceo dan danas pijem... unistavam se... i alkohol mi nemoze nista... i onda mrzim sebe... i kao u romanu kockam se i dobijam.... kao nikad... prokleta ravnoteza medju zvezdama...