100.000,00 €
"Vidis covek ti je prepisao polisu zivotnog osiguranja... a ti samnom... slepcem... koji moze da ti ostavi samo jebene, tuzne, price..." ... "Znas..." - rekla si... "kada bih trebala da biram uvek bi izabrala tvoje price..." Mogao sam i da kazem nesto u tom trenutku... Odlucio sam se da cutim... I posmatram te zaljubljeno...
Fer, fuck, vristanje...
Zaista nisi fer! Pitaj mene sta radim po ceo dan! Po ceo bogovetni dan se skrivam po kuci, po kancelariji, po tudjim stanovima - proveravam sms na svakih pet minuta kao manijak ocekujuci sta... Ocekujuci bilo kakav znak od tebe... ocekujuci da vidim da si mi pisala... ocekujuci da me obuzme uzbudjenje koje me ubija natenane i bez kojeg trenutno ne mogu da zivim... I onda opet, i opet i... Fuck!!! Kako mi je potrebno jedno vristanje...
Iz druge dimenzije
Lezali smo goli i izbezumljeni od strasti... tvoja kosa je razulareno bila razbacana po meni... kapi znoja su se slivale u potocima sa nas... imao sam utisak da nismo iz ove dimenzije...disali smo kratko i ritmicno... tvoj pogled se zaustavio u mojim ocima... bio sam omamljen... bio sam zakovan za krevet... odjednom, poskocila si i lupila me nezno po zadnjici... "Ovako neces nikad, nista, napisati!!!" - rekla si toboz ljuteci se... Kao kroz maglu... Kao u nekom polusnu... Setih se svog obecanja... "Hocu!"- odgovorih kratko, pokusavajuci da opravdam sebe... "Hocu... Vec koliko danas... Prica ce se zvati Iz druge dimenzije... Sta mislis da pocne sa: Lezali smo goli i izbezumljeni od strasti...?"
Bagdadski lopov
Ti i ja... Beograd tridesetih... "Nezni neizbezni" sviraju Djuka Elingtona... Njisemo se u ritmu muzike... Brojim prisutne... Ima nas dvanaestoro... Toplo je... Gledam u tvoje telo kako prati ritam... Izvijas se i uvijas... Nasmesis mi se kada uhvatis moj pogled... Tvoji, biserno, beli zubi mi namiguju radosno... Razmisljam kako da ukradem ovaj trenutak... Kako da zaustavim vreme... I kao bagdadski lopov prisunjam ti se lagano i zagrlim te oko pasa... Zmurim i prepustam se opijenosti... Muzici... Tebi... Shvatam da me ovaj, ukradeni, trenutak pretvara u najsrecnijeg coveka na svetu... I u meni se istog trenutka rodi lopov...
Izuzetno glup san!
Sanjao sam te sinoc... Bila si sva u belom... I bila si nasmejana... On je bio kraj tebe... Svecan... Zadovoljan... Nasmejan... Ja sam bio hiljadama kilometara daleko... Plakao sam...
Zudnja je inspirativna 2
Dosla je u nekoj "ciganskoj" haljini... Kosa joj je bila raspustena... Vrtela je glavom i dovodila me do ludila dok sam posmatrao kako joj kosa plese po golim ledjima... Lina Sastri je plesala Tammurriatu neru...ja sam plesao sa tobom... moje ruke su igrale po tebi... svirao sam najlepsi instrument na svetu... zadigla si haljinu i carape sa halterima su zaigrale pred mojim ocima... gledala si me bezobrazno i smejala mi se... drsko... zavodljivo... jebozovno... pretvorio sam se u vazduh... bio sam prostor... nozdrve su besomucno soptale pokusavajuci da uhvate sto vise mirisa... mirisa zene... smejala si se jos glasnije... znala si da me posedujes u tom momentu... moj mozak se jos uvek opirao, ali telo je vec bilo zarobljeno... bio sam lutak... lutak koji te je prozdirao...lutak koji je bio spreman da proda dusu djavolu samo da te ima... "Ne!" - rekla si odlucno, odbijajuci moje ruke od tebe...klecao sam i jecao... jecao od zelje dok su tvoje noge lelujale oko mene... terao sam mozak na svakakve egzibicije samo da bih odagnao jednu misao koja je bubnjala po mojoj glavi... zelim te... zelim te... ZELIM TE!!!!! gledala si me i uzivala u prizoru... likovala si zenski... sa slascu... pozudno... plesala si svoj pobednicki ples i uvijala se uz mene... molio sam Boga da me uzme i ne muci me vise... molio sam Boga, a potajno se nadao da je muskarac kao i ja... da ne prestanes do momenta dok se ne onesvestim... dok ne umrem od zelje... dok... zabio sam nokte u butine... jako i divljacki... ne bi li bolom odagnao slast i bar na trenutak sacuvao svoje, musko, dostojanstvo... nije vredelo... bio sam definitivno zarobljen... tvoj rob... trljala si svoje medjunozje o moj obraz... tvoj ples se pretvorio u ritmicno oponasanje sexa... bolesno... zadovoljno... s osmehom pohote na licu... gledala si muskarca ispod sebe... "Zudnja je inspirativna!" - protrca mi kroz glavu dok sam umirao za tobom...
Zudnja je inspirativna
"Sta ti zapravo hoces?"-upitala me je. "Tebe!"- odgovorih kratko. Nasmesila se onako kako samo ona ume. "E pa ne mozes S. imati sve u zivotu!". Cutao sam. Nasmesila se jos jednom i djavolcici su joj zaigrali u ocima. "Zudnja je inspirativna..." - dodala je. Ja sam i dalje cutao... "Moracu ovo da zapamtim!" - konstatovah lakonski...
Elementi samokritike
Nisam izgubio volju za zivotom, niti imam D-mol (bar ja tako mislim) jednostavno to je sad jedna od mojih vec redovnih faza kada sam strasno umoran. Sad mi pade na pamet, analizirajuci prethodnu recenicu, da bih ustvari voleo da budem strasno umoran (umoran od strasti), a ne ovako strasno umoran (ovde s nije s vec s sa kvacicom)... A sto se tice emisije "Utisak zivota" tu odbrane nema, presabiranje je nesto sto je vise od potrebe, nesto sto je na kraju krajeva deo krize srednjih godina, a mi muskarci smo, kako knjige kazu, vrlo podlozni tome. Dakle, "Ko je zapravo S"? Jos uvek ni ja ne znam odgovor, malo sam uplasen zbog toga jer je vec vreme da odrastem i odlucim sta cu biti kad porastem. Odraz je to ovog jebenog zivota u kojem i optimisti kao ja mutiraju u osusene skeptike ("Sumnjam dakle mozda postojim!") Cest la vie, takav je zivot sto bi rekli mi Srbi, samo na francuskom to zvuci romanticno. Ja sam tvoja velika greska to je izvesno, ali ne zbog toga sto ja to kazem, ili zbog toga sto ja mislim da mi nisi potrebna vec zbog toga sto me idealizujes. Ja sam mister Vrlo Nesavrseni, a nadimak mi je Ponekad I Jako Tezak samo ti to ne mozes osetiti jer vidis nekog ko je imao snage da te saslusa i ko se ljubio sa tobom... I jos... Zao bi mi bilo da ne zavrsim misao koju nosam i prebacujem po glavi od ponedeljka - vidis sreca ili nesreca, kakva, takva, ali ipak sam tu i bicu uvek tu kraj tebe...cak i kada ti vise ne budem bio potreban...
Kao sedim ja...
kao sedim ja... recimo na obali reke Pjedre...ne placem, nego tako nesto sedim i razmisljam... i kao ti dolazis... u pozadini ide tiha muzika... i kao mi se zagrlimo... i cutimo... dugo, dugo... otvorim oci odjednom i shvatim... na devetom smo spratu... u pozadini ide tiha muzika...na mome krevetu sedimo zagrljeni... i cutimo... vec dugo, dugo...zatvaram oci jos jednom... i sanjam... kao sedim ja... na devetom spratu...
Obicna, ljubavna, prica
U ovoj prici se pojavljuju Ona i On... Ona voli njega:... I on voli nju... Ona ima drugoga... I on ima drugu... kao u svakoj ljubavnoj prici moraju kriti svoju ljubav... kao u svakoj ljubavnoj prici sve je protiv njih... kradu trenutke... placu... ljube se... smeju se...grle se...srecni su kada su zajedno...kao u svakoj ljubavnoj prici ona ce se udati jednog dana za drugog...kao u svakoj ljubavnoj prici on ce otici na neko otocje... ili gde god... proci ce sati,dani i godine...vreme ce pretvoriti sve u još jednu obicnu, ljubavnu, pricu...
Uzasi promiskuiteta
Gledam je kako spava... Pravim kafu i vracam se u sobu... Ona i dalje spava... Gledam njeno lice i iscekujem da otvori oci... Priblizim se i poljubim joj nezno obraz... Sapnem tiho na uvo :"Budjenje"... Bez imalo grize savesti ona i dalje spava... Dobro znam da necu stici na vreme na posao... Dobro znam da cu opet lagati o nekoj imaginarnoj guzvi... Dobro znam da nema niceg lepseg od jutarnjeg gledanja u njeno lice... O uzasi promiskuiteta!!!
Znam, znas...
Znam, znas...da je to taj osecaj kad zelis nesto da izbacis iz sebe, da kazes punim ustima, a haos je u glavi i ti samo cutis i uzdises. Onda dobijes sms i citas ga po sto puta, i cutis i uzdises. Onda se rasplaces pa stanes i opet cutis i uzdises. Znam, znas... da nikada vise nece biti isto, ali to je cena pobede imaginacije nad inteligencijom. Ako mislis da mi je lako pomiriti se sa cinjenicama varas se. Pomisao na tvoje usne pune pozude i moje srce koje lupa 5000 na sat, pomisao na nesto sto cinim, a sramota me je jer je to prevara...okrece moj stomak do ludackog bola. Znam, znas... da nikada vise nece biti isto, i da se vise nikad necemo poljubiti, ali ce vecno ostati secanje na nesto sto malo ljudi uspe i da sanja. Ja ti jesam prijatelj i ti jesi prijatelj meni i to je neoborivo, i ovo bi se dogodilo kad tad jer smo oboje to zeleli i potajno mislili o tome. Na kraju krajeva... i to je bilo apsolutno u redu samo se nismo uspeli odupreti necemu sto je jace od svega pa i od razuma... Znam, znas...
Neverica
zaustavila si moje vreme! zaustavila si moj zivot! lebdim van vremena i prostora... opijen... ne mogu da verujem da si toliko luda... ne mogu da verujem da si toliko zaljubljena... ne mogu da verujem ... ne mogu da verujem... po stoti put ne mogu da verujem...cinis strasna cuda u mojoj glavi...ovo nije dobro...pokusavam da napisem nesto vise ali ne ide...
Hetafe-Valensija
Subota. Jutro. Kisa. Dugo spavanje.
Velika kafa sa mlekom. Jos jedna. Valjanje po krevetu.
Nesto sto vremenski ne odgovara ni dorucku ni rucku.
Par poslovnih razgovora. Sredio Djoletu PC.
Net. Popio caj. Pokusao da napisem nesto.
Odustao. Resio da pruzim sto zesci otpor sitnim nikotinskim strastima. Alal vera domacina! Mrak.
Zaspao sat vremena!!!!! Ustao. Vecerao. Skockao si
multivitamin. Zeljan slatkog. Pahuljice sa
cokoladnim mlekom. Mmmmm... Pogled pada na stomak. Od
ponedeljka sam na dijeti!!! Hetafe-Valensija. Cekanje nedelje...
Mrznja
nemam pojma da li si cula za onog strumfa sto mrzi sve... mrzim tvoj optimizimam (osmehni se)... mrzim tvoj defetizam(doci ce vreme kad ni to neces moci)... mrzim sebe... mrzim danasnji dan... mrzim to sto cu morati da se kezecim austrijancima u narednih nedelju dana... mrzim to sto svi misle da su njihovi problemi najveci... mrzim zato sto mi je ostalo samo da mrzim... a to najvise mrzim... jer nisam takav.. jer sam umoran od svega... jer mi je muka od svega... i samo bi da spavam... i izvini... znam da ti nisi adresa za istresanje... ali naisla si... i tu si... i jbg... tvoj izbor...