SMS terapija
(od mene za T.) Here a come again... I mrzim sebe zbog toga... I hajde sad, pametnija si... Kako da je izbacim iz glave??? I dokle ce boleti? I izvini sto te davim, ali nemam trenutno koga da pitam... Osim ako izuzmem Miss Pragmaticnu, a ona ce da mi jebe mater...
(od T. meni) Da je izbaciš iz glave, nećeš moći dugo, dugo! A to se zove: ljubav! A boleće i to dugo, a to se zove: voleti. A leči se jedino sa nekom drugom. To je teško, znam...ali...kako drugačije. Sve te razumem. I ja to tako preživljam.
Eto bas zato
Zato sto znam da si bolesna... A voleo bih da znam kako ti je... I zato sto mi se motas stalno po mislima... I zato sto mi jos uvek nije jasno... I da... Zato sto, na kraju krajeva, jesam sujetan... A i bolesno zaljubljen... I zato sto te jos uvek zelim... I zato sto te jos uvek volim... I zato sto bezim, a ne mogu pobeci... I zato sto ne zelim da znas koliko mi je i dalje tesko... Zato ne zelim da te vidjam... I zato te ne zovem...
Najezda
Kako te se otarasiti??? Kako te izbaciti iz glave??? Znam sve... Znam da je gotovo... Znam da me ni najezda skakavaca ne moze vratiti u tvoj zivot... Znam sve... I pomirio sam se sa tim... A opet... Naidje ono u meni... Jebeno i tesko... I pijem... I ubijam se... I zelim da se otkinem... A prokleti mozak se ne da... Prokleto srce kuca i dalje za tebe... I mislim proci ce... A ne prolazi... I mislim oticices... A ne odlazis... I mislim poljubicu te jos koji put... A poljupca nema... I valjam se po tudjim krevetima... I vidim samo tebe... I ljubim i varam neke druge zene... I vidim samo tebe... I mozak kaze "Mrzim te"... A telo pruza otpor... I mozak se predaje... Zemaljski dani teku...
Sto pijan smisli trezan ne razume
Izvorni tekst nastao izmedju 31.08.12. i 02.09.12. u periodu kada sam opijenost ljubavlju i razocarenje zamenio trodnevnom, neprekidnom, opijenoscu alkoholom... prosvetljenost koju sam osetio nakon treznjenja poredim sa Kastanedenim "lutanjem" po pejotlu... zanimljivo je da je naslov originalan... i zaista ne razumem, ovako trezan, sta je pisac hteo da kaze... slucajno pronadjeno na kompu dne 28.10.2012.
Sto pijan smisli trezan ne razume
Tekst... Po mogucstvu tuzan... Naravno ja u kurcu... Pardon razocaran... Stao mi mozak... Ma tuzno u picku materinu... Krv na sve strane... Spanske serije su nista...
Mesto za pricu
Na ovome mestu bi trebalo da bude prica... Smislena... Mozda cak i pomalo pateticna... Ljubavna svakako... Ja zapravo lezim na krevetu... Sam... S cigaretom u ustima... I zapravo ne mislim niocemu... Lezim go i razvaljen... Mozak u cudnom stanju... Misli prolecu... Ti... Mis Di... K. ... Cak je i Mister Dzi nasao svoje mesto... Kao u Hari Poteru letite kroz moju glavu i smejete mi se u sunovratu koji se desava pred mojim ocima... Ocajno mi se spava... Prebacujem prekrivac preko sebe... I sanjam... Neki drugi svet... Neke druge ljude... Neka druga bica...
Misterija organizma
Da li je normalno da se covek oseca toliko, neopisivo, lose, a da opet misli samo na osobu koju voli? I gde je tu onaj, jebeni, nagon za prezivljavanjem?
http://www.youtube.com/watch?v=eur0kS8GX5M
Durak
Rekla si mi da me volis najvise na svetu... I vodili smo ljubav... Rekla si mi da te samo ja mogu nasmejati... I spavali smo i grlili se celu noc... Rekla si toliko toga... I uzdisala si i pitala se zasto nisam neka zlica da me ostavis istog momenta... I lezali smo jedno pored drugog i gledali se zaljubljeno... A ja i dalje ne mogu da razumem neke stvari... Zasto zmuris i predes dok te milujem? Zasto se jezis dok te ljubim u rame i vrat? Zasto si mi otkrila sta je prava ljubav? I na kraju krajeva... Zasto bezis od toga da nam je lepo... I da jesmo jedno za drugo... Ili sam ja... na kraju krajeva... Slep... Idiot... Budala... Tupan i glupan... I, opet, na kraju krajeva... Sto bi nasa, pravoslavna, braca Rusi rekli... Durak...
P.S.
trebalo je da prodje dva dana da skupim hrabrost... da smognem da kazem sebi da je bolje zaprositi je nego kajati se celog zivota... kajati se ne znajuci odgovor... trebalo je da prodje vremena da shvatim da je ono sto mi stvaramo u svojim glavama...ona predstava ljubavi koja se nama dopada... zapravo samo jedan sebicni proces u kojem nije dovoljno sto ti volis nekog... nego i taj drugi mora voleti tebe... i nije bitna tvoja patnja i povredjenost jer to je sujeta... i nije bitan bol jer to je samo razilazenje objektivne stvarnosti i naseg subjektivnog vidjenja samog sebe... i shvatio sam konacno da kraj postoji i da ga je samo potrebno videti... i da je samo pitanje da li je taj kraj lep ili ruzan, a ne i da li je izvestan... i da... pitao sam je da se uda za mene... i ne... nije pristala...
p.s.
o kako bih voleo da je sve drugacije... i kako bih voleo da smo zajedno... a kako se... to je bas cudno... odjednom osecam oslobodjeno... i znam da cu te voleti i dalje, ali bol je nestao... i bicu kad god mogu pored tebe... i iscekivacu tvoj pogled... i tvoj osmeh... ali srce sam smirio... i glava mi je bistra... i idem dalje... jer zivot nije moguce zaustaviti...
Cutnja
Danas sam hteo da joj kazem da se uda za mene... Hteo sam da joj kazem da hocu decu sa njom... Hteo sam da joj kazem da su mi dani bez nje bezvezni... Hteo sam da joj kazem mnogo toga... Sedeli smo na Adi i pricali... Smejali se... Uzivali u suncu... Bilo je prelepo... I ja sam odcutao sve svoje zelje...
Teorija zavere
Ostalo je 10 minuta do isteka ovog dana... I opasno sam razmisljao o tome da li da ti posaljem sms ili te pozovem... Resio sam da ne ucinim nista od toga... Ako mozes da procitas ovu poruku znaci da se neko samo surovo poigrao samnom i prebacio moje misli u jednu stupidnu spravu zvanu mobilni... Za svaki slucaj, ako se ova horor teorija obistini, zeleo bih da naglasim da te ljubim, da mi nedostajes... I... I... I jos stogodj, ali ovo je sve samo stvar fikcije... I hipoteticke zamisli...
Smsovanje
Otimao sam se koliko sam mogao... Izvini sto davim... Jednostavno NEDOSTAJES!!!
Slusam dva najlepsa zvuka na svetu...mora i vetra...gledam galebove...iznenada se u glavi pojavi treci zvuk...harmonija je potpuna...usne se smese...jedan dragi glas.
Necu se uvrediti ako mi kazes da je moja kratka prica ocajna. Pa ja sam imala uvek 1 iz srpskog! ; )
Prica me je zabola da se jos uvek oporavljam... Jos kada bi se radilo o meni... Al' svejedno... D.R. sedi 5!
Pa o tebi je, istinita, a kad sam se trgla, videla poruku od tebe. Hvala profesore. :)
I zaista... Postojis, dakle jesam... Nacrtacu sebi galebove, sustacu kao more i zamisljacu da si pored mene... Ljubim te najlepsa...
Hladno pivo
"Hladno pivo" prasi... Hladno pivo u ruci... Samo tebe nema...
http://www.youtube.com/watch?v=ySkqQI8b8Ew
Kradljivac
"Evo jedne male cinjenice - Umrecete!" (M. Zusak "Kradljivica knjiga") Ljubav je cudo... Kao i zivot... Srecan sam sto sam se oslobodio cinjenice da je sve pocelo da prerasta u bol... I svestan sam da ovo sto Vam pisem veceras mozda necu misliti sutra... I kako mi rece jedna prijateljica danas... Mozes, kao u Hari Poteru, biti normalan ili carobnjak... Ja sam se odlucio za ovo drugo... I vise mi nije vazno hocu li izdrzati... Vazno mi je voleti... I zato... dok "mala cinjenica" ne promeni moje stanje... krascu i otimacu... svaki trenutak ovoga sto se zove zivot... i bicu zaljubljen i voleti...
Gomila (nikada zavrseno, a pre kraja)
Gomila razbacanih stvari po mojoj sobi... Odeca, knjige, stari (vec davno procitani) casopisi... Podseca me na haos u mojoj glavi... Gledam te neraspolozenu... I cutim... Tako bih te zagrlio i sklonio od svega u ovom trenutku... Tako bih zeleo da smo negde daleko... Na nekom pustom ostrvu... Nasmejani i zadovoljni... Zapravo mi smo u mojoj haoticnoj sobi... I ti cutis... Gledamo jedno u drugo bez reci... Sa nekim poluosmehom... Samo oci pokusavaju da proniknu u misli onog drugog... Proci ce dan i duboko cu zagaziti u noc i dalje razmisljajuci sta je izazvalo tugu u tebi... Cak i kad, konacno, legnem tvoje tuzne oci ostace u mojim mislima... I sanjacu te... Sanjacu te kako se smejes... Na pustom ostrvu... Ili cak na buvljaku... S njim... Samnom... Vise mi nije vazno ni gde ni s kim... Samo da vidim tvoj osmeh... I sjaj i srecu u tvojim zelenim ocima...
Laku noc Bu
Svemu dodje kraj... I iako sam ga ocekivao i osecao... Sve jace i sve bolnije... Iznenadio me je... I bio je tako cudan... I tako neobican... I ne izlazi mi iz glave... A u glavi konfuzija... I samo u momentima proleti tuga... Proleti praznina... Proleti neka pateticna pragmaticnost... A onda povratak na rastanak... Kafa iz tegle na brdascu... Blesavo cavrljanje kao da se nista ne dogadja... Moji pokusaji da budem duhovit... Njeni osmesi... I olaksanje sto joj ne otezavam odlazak... A ja glumim muskarca... I pricamo i dalje o nekim filmovima, o nekim knjigama, o necemu tako obicnom i tako prozaicnom... I krecemo zajedno kao i obicno samo sto ja sad brojim korake... I nadam se da necemo nikad stici do njene zgrade... Rastajemo se bez reci... Ja nastavljam i saljem joj kratki sms "Laku noc Bu..." ... I odlazim ne osvrcuci se...
http://www.youtube.com/watch?v=c3OeI4GKzX4