Sta bih uradio sad...
Sedeli smo jedno pored drugog... Pricali i gledali se... Tuzno... Kao da oboje znamo da je sve varka i obmana... U medjuvremenu je zvala Mis Di... U medjuvremenu je zvala D. ... U medjuvremenu... Ispricala mi je za jednu knjigu... Pojavljuje se jedna recenica - "Sta bih uradio sad da me nije strah?" ... I samo smo se pogledali... I pognuli glave... Otisla je da radi, a ja sam ostao kao popisan...
Brodski dnevnik
Brodski
dnevnik, leta Gospodnjega 2012. , neznanog gde ni kad
Ne znam vise ni gde se nalazim, ni koji je datum... Dani su postali jednaki i monotoni, a prostor je postao nebitan kada sam shvatio da je put do Maglovitih ostrva samo fikcija... Ostavsi odavno bez posade i bilo koga s kim bih podelio rec gubio sam razum polako i postajao sve tezi i zadrtiji... I dugo sam pokusavao da nadjem put... Terao sam brod na svakakve egzibicije, i jednog dana isao sam na sever, drugog na jug... Pa istok i zapad... Zelja da pronadjem princezu Aletu bese moja opsesija i moj zavet... I tukao sam se sa talasima, i oni su tukli mene... Ali kopno nisam nalazio... Sanjao sam nocima svoju princezu i zamisljao sebe kako s visoko uzdignutim macem koracam kroz maglu i stizem do dvorca - konacno pronalazeci sebe i konacno pronalazeci Aletu, princezu maglovitog otocja... Koja ledeno sedi na svom prestolu... On the top of roof of Manhatan.... Budio sam se tada u graskama znoja i ponovo se hvatao vesla s ludackom zeljom i elanom koji je neshvatljiv ljudima koji nemaju cilj pred sobom... Nisam se obazirao ni na ono sto je ispred, niti na ono sto je iza mene... Moj brod bese spreman na sve... A ja sam imao volju da ga vodim... Ali brodovi su brodovi, a ljudi su ljudi... I moja potraga postala je lagano opsesija i potraga za nemogucim... Brod je i dalje bio isti, ali ja, njegov kapetan, i njegova dusa, bejah sve razlicitiji i sve ostrasceniji... I zelja da stignem do cilja postade preca od svega, pa cak i od samog cilja... Dani su se pretvorili u noci, a noci u more... A ja sam pretvorih se u zver... I sve vise bese nerazumnih poteza, i sve vise vrteo sam se u krug... I evo me... Evo me kako vec danima... Mesecima... Ko zna koliko... Evo me kako plutam i trazim nacin da izadjem iz zacaranog kruga... A izlaza nema... Kao ni ostrva koje trazim... I pitam se postoji li Maglovito otocje... Postoji li princeza Aleta... Postoji li uopste ovaj brod... I postojim li, zapravo, ja... i sta je sve bila fikcija kada sam brod porinuo... I nije li sve ovo samo prica o brodu u boci? Brodu koji ne putuje... I brodu koji se ne krece nikud...
From me to M.
ubijam se.... pravim budalu od sebe... onda dodjem k sebi... ozbiljan, poslovan covek... svi mi zavide... izdrzim malo i opet po starom... jurcam... i glumim frajera... i onda pomislim na tebe... kao danas... i naletim na tvoj mail... i sad izmedju razuma i delirijuma pisem ovaj mail... radostan kao malo dete... i mislim... sta sam Bogu skrivio... i sta si ti Bogu skrivila... i naravno, odgovora nema... i probudicu se... sa glavoboljom... ili bez... i nastavicu dalje... isto... jbg... klasican izgovor za sve...
Neveni iz NS, a sve povodom slucaja trazenja duhovitog i sar(a)mantnog
Nekada davno... Jako davno... Iza sedam mora, sedam gora, brda i dolina zivese jedna princeza... Trazila je svuda po svetu duhovitog i sarmantnog muskarca, ali avaj ne nadje ga!!! Kao sto znas vrli citaoce princeze su cudo i ona nije odustajala... Cak je jednom pokusala da spava na zrnu graska, ali to je vec neka druga prica... Elem, problem bese sto je sve bajka pa cak i cinjenica da postoje duhoviti i sarmantni muskarci... I ako cemo iskreno... Iza sedam mora, sedam gora, brda i dolina obicno se moze nabasati na kakovog zmaja, eventualno viteza (krvolocnog, burne proslosti i sumnjivog finansijskog stanja) i... I to je sve... I sta sad pitas se ti, predobri i preposteni, vrli citaoce moj... Realno, a i ukratko receno, sve se svodi na dvorske lude! Ali princeze to retko vide i zive u zabludi vec vekovima, a Boga mi i stolecima, unazad... I tako se nezasluzeno i politicki nepricipijelno ugasio jedan esnaf... Od dvorskih luda ostalo je nesto malo potomaka koji u dokolici jos uvek zabavljaju svoju decu i eventualno ucestvuju na pokojoj seoskoj zabavi... A princeze i dalje traze... I cekaju... Cekaju da bajka pocne sa... Nekada davno... Jako davno... Iza sedam mora, sedam gora, brda i dolina zivese jedna princeza... Trazila je svuda po svetu duhovitog i sarmantnog muskarca, i gle cuda - nadje ga!!!
Pravda za S.
Odbijam da prihvatim!!! Ne prihvatam!!! Necu!!! I ne mogu da verujem da ja imam predrasudu/stereotip!!! Pa ako su dvoje ljudi u vezi, a vise od 6 meseci nisu vodili ljubav kako je to normalno??? E neka mi neko objasni to, a da ja mogu da razumem, i idem odmah u manastir... A dotle... Dotle zahtevam da se nizepotpisani, gorenavedeni, oslobodi svih optuzbi i donese presuda u ime naroda "NIJE KRIV"!!!
Jedna druga zena
Danas sam konacno shvatio da je gotovo... Gledao sam je i video jednu drugu zenu... I sve ono, i lepo i ruzno, bilo je odjednom daleko iza nas... Sedeli smo i pricali kao dva najbolja prijatelja... I ona se smejala... Uzivala u hladnoj moki... S odusevljenjem pricala o nastupajucem Beer Festu... Mrstila se dok mi je pricala o jednom idiotu sa posla... i veselila se odlasku na more sa drugaricom... Ja sam bio ozbiljan i zamisljen... I mislio sam samo na to koliko je bila nesrecna dok je bila samnom i koliko je ponekad potrebno biti priseban i shvatiti sta se dogadja... I bilo mi je zao... Iskreno... Jer shvatio sam da me je prerasla... i postao sam svestan da je njoj potreban neko miran i tih... Neko ko je tvrd i jak... Neko ko je stabilan... Zapravo muskarac kakvog zene zamisljaju i o kome mastaju... Odjednom primetila je moju zamisljenost i tiho rekla:"Moja se osecanja prema tebi nisu promenila..." Nasmesio sam se... Ustvari pokusao sam da se nasmesim... Jer u tom trenutku verovao sam u te reci... A opet znao sam da sam ja tek lepa, zanimljiva, igracka... Muskarac koji traje do momenta dok zena ne shvati da su energija i emocije prave i da se takav muskarac nece nikad promeniti... Muskarac kojeg je uvek dobro imati uz sebe, ali ne i muskarac sa kojim se zivi... Muskarac s kojim se mozes zabaviti, ali ne i ozbiljno nesto poceti... I povukao sam osmeh sa lica... Pogledao je jos jednom... A onda smo oboje ustali i otisli svako na svoju stranu...
Cista statistika
Ako sam dobro sabrao... 25 godina i nekih 8 ipo meseci... otprilike 9380 dana... 225.120 casova ili pak 13.507.200 minuta... otprilike... toliko smo bili zajedno... a opet skoro je godinu dana kako nismo zajedno... da to je 365 dana...8760 casova... odnosno 525.600 minuta... i sada sedimo jedno preko puta drugoga... i razgovaramo... ti pricas o njemu... ja pricam o njoj... u jednom momentu suze krecu same od sebe... "Musica!" kazem mangupski... i ti se nasmesis... gledamo se... i cutimo... razmisljam o tome koliko je potrebno godina, dana, sata i minuta da se zaboravi zivot...
Blues za Miss Pragmaticnu
Hvala ti... Zato sto znas da me usporis... zaustavis... oteras u majcinu... ili jednostavno me otkacis... Zato sto znas kada mi trebas... Kada sam ranjiv, a kada sam "placipicka"... Zato sto razumes ono moje pravo ja... razumes zasto sam takav kakav jesam... i zasto nisam kakav bih trebao da budem... Zato sto umes da se smejes samnom... I zato sto nikad necemo plakati zajedno... I znam da znas... salio sam se za Honolulu... :))
Znam da ces se prepoznati
Ne znam zasto mislim veceras na tebe... I kako stigoh uopste do ove price... Znam da ces se prepoznati...Jer zaljubljeni se prepoznaju... Znam da ces se nasmesiti... Znam da ces me krisom zagrliti... A ja cu te zaverenicki pogledati... I reci... Smem li tog tvog idiota bar jednom da zviznem? Tuzno ces me pogledati, kao uvek, kad to kazem... Uzdahnuces... Odmahnuti rukom... Jos jednom ces, zahvalno, stisnuti moju misicu... Oci ce ti zacakliti za tren... Okrenuces se i otici... Otici u svoj svet... U kojem ti volis njega... I on voli tebe...
p.s.
Mjesto za dvoje - Letu stuke
(http://www.youtube.com/watch?v=igVL6GoNDGE)
Otkazite letove, pretrazite oblake
i panika nek' sjedne na presto
zaustavite putnike i namjerne i slucajne
al' ostavite jedno mjesto
Mjesto za dvoje
sto ljube se u mraku
mjesto gdje samo ljubav
mirise u zraku
Otpecatite kofere i provjerite dzepove
i predstava od straha nek' pocne
ja nikuda ne putujem i sve cemu se predajem
su njene usne vrele i socne
Posaljite i svoje pse, nek' sve jos jednom pretraze
i radite to strogo i cesto
zatvorite sve prolaze i uske a i siroke
al' ostavite jedno mjesto
Mjesto za dvoje
sto ljube se u mraku
mjesto gdje samo ljubav
mirise u zraku
Na filmu sretan je kraj
da li jos postoji raj
vatrene lopte sa neba
stvarno je sve sto nam treba
Mjesto za dvoje
sto ljube se u mraku
mjesto gdje samo ljubav
mirise u zraku