Tihi muskarac
Dobro... Znam da sam dosadan... Te mislim na nju... Te tesko mi je zato patim... I sve ostalo... Ajd sad... Recimo nisam mislio na nju... Nego samo onako sam setao ulicama grada Cikaga... I tek tako mi doslo... Pametan momak... Svasta mi pada na pamet tek tako... Elem... Shvatio sam da je to sto je ne vidim... To sto je ne cujem... To sto me ne zeli... To sto me ne voli... Da je sve to zapravo nevazno... I da je moja ljubav... Da je moja patnja... Moja zelja... Zapravo ono sto se zove tiha ljubav... I tisina koju nosim svakodnevno sa sobom je moja opsesija... I moja bolest... I sad... OK... Znam da cu se izleciti... Kad tad... I znam da vreme jede sve... I znam da se preokreti desavaju samo u petparackim romanima... Ali ja se i dalje nadam... I dalje je volim... I dalje pristajem da budem tihi muskarac...