Ton! ... Ide!...
Slusam Robija Vilijamsa "She is the one"... I vristi mi se... Video sam je danas... Posle desetak dana... Namignula mi je pri odlasku... I opet se sve vratilo... I nema tih govana koje mogu da zajebu nesrecnu ljubav... A onda mi kazu da je to najlepsi osecaj... Biti zaljubljen... Serem im se u ton film!!!
Gde su mladi tu je i sega
(Ja njoj)
Ovo prosledjujem svima, pošto je meni definitivno pomoglo.
Dok prolazimo kroz sve što nam život priredjuje, neophodno je da imamo neki svoj kutak mira.
Ja sam postupio po jednostavnom savetu koji sam pročitao u jednom članku, i napokon našao svoj unutrašnji mir.
U članku je pisalo:"Da biste postigli unutrašnji mir, morate završiti sve stvari koje ste započeli."
Onda sam pogledao po kući i video sve stvari koje sam započeo, a nisam završio...
I pre nego što sam jutros krenuo, dovršio sam flašu crvenog vina, flašu pelinkovca, flašu rakije, kutiju bensedina, štanglu čokolade i dopola popušeni džoint.
Osecam se FENOMENALNO!
(onda ona meni)
Poštovani,
Ako sam dobro razumela, ključ za unutrašnji mir je oproštaj od unutrašnjih organa….
Vrlo zanimljiv pristup.
Whatever…sreća je individualna stvar i ko smo mi da sudimo.
Ostaje samo pitanje da li bi za ovakav odlazak u kutak mira voljenoj osobi poželeli srećan put?