Hvalospjev
Na XI konkursu, izdavacke kuce "Alma", za najkracu kratku pricu – „O malim i velikim stvarima“ prica "Izuzetno glup san" uvrstena je u zbornik najlepših ostvarenja. 
http://www.alma.rs/lib/lib.html#omalim
IZUZETNO GLUP SAN
Sanjao sam te sinoc... Bila si sva u belom... I bila si nasmejana... On je bio kraj tebe... Svecan... Zadovoljan... Nasmejan... Ja sam bio hiljadama kilometara daleko... Plakao sam...
Gubavac
Cuda se desavaju... ali ne meni... Ne mogu vise... Jos jedan pokusaj je propao... I M. me je otkacila danas sto me je ozbiljno zabrinulo...(a video sam i sam da to ne ide) K. nije htela da izadje...(a nadao sam se... i pomislio da ce veceras biti to vece kada cemo se ipak pronaci... mada je to vise kategorija nemoguceg)... Mis Di ionako nigde ne ide, a narocito ne kod mene... (ni sam ne znam zasto jos uvek nesto pokusavamo... i zasto jos uvek glumim frajera kod nje)... DR. se ne javlja i ne pamtim od kad... (valjda ne zeli vise da bude usputna prica za seksualno praznjenje)... J. nisam ni zvao, ako cemo posteno... (a sta bih na kraju i dobio da sam je zvao) D.? (O njoj i da ne pricam... Muka mi je vec od tegobe koju osecam zbog nje... I opet gluposti pravim...) I nesto mislim... Gubav li sam? Jesam li stvarno toliko tezak da me niko nece? I sta da uradim da se stvari promene? Da mogu da volim nekog... I da taj neko voli mene... A ljubavi mi treba... hitno i na tone... Ili cu odlepiti ... Ili cu se samo polomiti na pola... I ugasiti... Sto, ako cemo zapravo, i nije losa ideja... Jer ovo vise nije zivot...
Ton! ... Ide!...
Slusam Robija Vilijamsa "She is the one"... I vristi mi se... Video sam je danas... Posle desetak dana... Namignula mi je pri odlasku... I opet se sve vratilo... I nema tih govana koje mogu da zajebu nesrecnu ljubav... A onda mi kazu da je to najlepsi osecaj... Biti zaljubljen... Serem im se u ton film!!!
Gde su mladi tu je i sega
(Ja njoj)
Ovo prosledjujem svima, pošto je meni definitivno pomoglo.
Dok prolazimo kroz sve što nam život priredjuje, neophodno je da imamo neki svoj kutak mira.
Ja sam postupio po jednostavnom savetu koji sam pročitao u jednom članku, i napokon našao svoj unutrašnji mir.
U članku je pisalo:"Da biste postigli unutrašnji mir, morate završiti sve stvari koje ste započeli."
Onda sam pogledao po kući i video sve stvari koje sam započeo, a nisam završio...
I pre nego što sam jutros krenuo, dovršio sam flašu crvenog vina, flašu pelinkovca, flašu rakije, kutiju bensedina, štanglu čokolade i dopola popušeni džoint.
Osecam se FENOMENALNO!
(onda ona meni)
Poštovani,
Ako sam dobro razumela, ključ za unutrašnji mir je oproštaj od unutrašnjih organa….
Vrlo zanimljiv pristup.
Whatever…sreća je individualna stvar i ko smo mi da sudimo.
Ostaje samo pitanje da li bi za ovakav odlazak u kutak mira voljenoj osobi poželeli srećan put?
SMS terapija
(od mene za T.) Here a come again... I mrzim sebe zbog toga... I hajde sad, pametnija si... Kako da je izbacim iz glave??? I dokle ce boleti? I izvini sto te davim, ali nemam trenutno koga da pitam... Osim ako izuzmem Miss Pragmaticnu, a ona ce da mi jebe mater...
(od T. meni) Da je izbaciš iz glave, nećeš moći dugo, dugo! A to se zove: ljubav! A boleće i to dugo, a to se zove: voleti. A leči se jedino sa nekom drugom. To je teško, znam...ali...kako drugačije. Sve te razumem. I ja to tako preživljam.
Eto bas zato
Zato sto znam da si bolesna... A voleo bih da znam kako ti je... I zato sto mi se motas stalno po mislima... I zato sto mi jos uvek nije jasno... I da... Zato sto, na kraju krajeva, jesam sujetan... A i bolesno zaljubljen... I zato sto te jos uvek zelim... I zato sto te jos uvek volim... I zato sto bezim, a ne mogu pobeci... I zato sto ne zelim da znas koliko mi je i dalje tesko... Zato ne zelim da te vidjam... I zato te ne zovem...
Ecce homo
"Neprestano otkrivam da nikako ne mogu da otkrijem ljude. Ono što kažu nije ono što misle. Možda to ni oni sami ne znaju" ... Ljudi su imaginarna kategorija... U trenutcima kada pomislis da si pronasao coveka shvatis da je fenjer zapravo napravio svetlosnu varku... I lutas dalje... Ja sam moj fenjer polupao i odustao od trazenja i prepoznavanja... I sanjam neku daleku planetu... I jednog cu dana stici do nje...
Najezda
Kako te se otarasiti??? Kako te izbaciti iz glave??? Znam sve... Znam da je gotovo... Znam da me ni najezda skakavaca ne moze vratiti u tvoj zivot... Znam sve... I pomirio sam se sa tim... A opet... Naidje ono u meni... Jebeno i tesko... I pijem... I ubijam se... I zelim da se otkinem... A prokleti mozak se ne da... Prokleto srce kuca i dalje za tebe... I mislim proci ce... A ne prolazi... I mislim oticices... A ne odlazis... I mislim poljubicu te jos koji put... A poljupca nema... I valjam se po tudjim krevetima... I vidim samo tebe... I ljubim i varam neke druge zene... I vidim samo tebe... I mozak kaze "Mrzim te"... A telo pruza otpor... I mozak se predaje... Zemaljski dani teku...